Aleksandar Petrović (Saša Petrović) je rođen u Parizu 14. Januara 1929. godine. Njegova mladost i detinjstvo ipak su vezani za Banju Koviljaču, zavičaj njegovih roditelja. Početkom XX veka Sašini baba i deda po ocu su imali kafanu u Banji Koviljači, odakle su došli iz Beča, tako da je i naš proslavljeni režiser, od malena često boravio u Banji, gde jedna ulica nosi njegovo ime.
Skupljači perja iz 1967. godine je sigurno najpoznatiji Sašin film, i prvi film o Romima u kome oni govore njihov jezik. Kritika je potvrdila opšte mišljenje da se radi o izuzetnom umetničkom delu. «Tačan u tonu i detaljima, veličanstveno istinit. Poetičan, melanholičan, topao, nežan, snažan, duhovit i gorak.» «Film Skupljači perja je eksplozija mladosti, ljubavi, životne radosti.» «Petrovićevo remek-delo je odavanje najlepše počasti slobodi i ličnosti.» Sam Petrović kaže: «razvijao sam u sebi potrebu za iracionalnim i ona je kulminirala u Skupljačima perja i jedna od stvari zbog kojih Skupljači perja jesu ono sto jesu, je baš to da ti ljudi ipak svojim temenom dodiruju iracionalno.» Film osvaja mnogobrojne domaće i strane nagrade. – XIV Festival u Puli: Velika zlatna arena za film i Zlatna arena za režiju, – XX Filmski festival u Kanu, 1967: Velika Specijalna nagrada glavnog žirija i FIPRESCI (nagrada međunarodne filmske kritike). 1968. godine nominovan je za Oskara za najbolji strani film i za Zlatni Globus (Golden Globe i Hollywood foreign Press Association – nominovan 1968. godine za najbolji strani film od strane kritike). Čak je i proglašen dobitnikom Oskara, ali se ispostavilo da je ipak drugi film stvarni dobitnik nagrade, a nešto slično se dogodilo i nedavno, na dodeli glavne nagrade za najbolji film godine 2017.
„Bože, ako mi podariš još jedan život posle smrti,
dopusti da budem Ciganin.
Dopusti da sam izaberem jedan od puteva:
Put radosti koji će od mene načiniti srećnog čoveka,
ili put smrti u susret sa tobom.“
Aleksandar Petrović
