Jul, 1911. godina. U Banji Koviljači boravi kralj Petar I Karađorđević, gde se leči a ujedno obavlja i brojne državničke poslove, šalje telegrame u Beograd, prima ministre, piše ukaze o postavljenju, razrešenju…U posetu mu dolazi ćerka – princeza Jelena i saopštava radosne vesti – veridbu sa Jovanom Konstantinovičem Romanovim. I pored želje mnogih ljudi iz kraljeve svite da se ova vest objavi po dolasku u Beograd i da se izvrše određene pripreme, princeza Jelena u dogovoru sa ocem odlučuje da se upravo u Banji Koviljači obznani ova neočekivana, radosna ali i izuzetno bitna vest za Kraljevinu Srbiju i Rusko carstvo. Nakon što je vest obelodanjena, u Banju Koviljaču stižu brojne domaće ali i strane delegacije koje čestitaju kraljevskoj porodici Karađorđević veridbu mlade princeze. Pored njih, meštani ovoga mesta zajedno sa sokolskim društvima priređuju srpske narodne igre u banjskom parku i na taj način obeležavaju i uveličavaju veselje srpske kraljevske porodice. U znak zahvalnosti meštanima nekadašnje Smrdan banje, princeza Jelena gradi česmu sa tri izvora na brežuljku iznad samog parka (kasnije izvor „Kneginjice Jelene“, „Tri česme“). Venčanje Jelene i Jovana je upriličeno u Sankt Peterburgu mesec dana kasnije, tačnije 21. avgusta 1911. godine. U braku su dobili sina – kneževića Vsevoloda 1914. godine (kumovao car Nikolaj II lično) i ćerku Jekatarinu 1915. god. Nažalost, Jovan Konstantinovič je uhapšen, mučen i streljan od strane boljševika samo dan nakon ubistva cara Nikolaja II. Jelena se tokom svih ideoloških i ratnih previranja borila za svoju porodicu, i sama je bila hapšena a zatim i oslobođena od strane švedskih diplomata. Ipak, ostaće upamćeno da je rodila poslednjeg Romanova na teritoriji carske Rusije…ali i da je kao i njen otac, a zatim i brat Aleksandar I Karađorđević imala izuzetnu povezanost sa meštanima Banje Koviljače, koja je na neki način ovekovečena izgradnjom česme…česme koja je danas u očajnom stanju, za čiju obnovu nisu potrebna velika sredstva ali je potrebna volja nadležnih, koje još uvek nema.
Izvor: edicija „Kraljevska Banja Koviljača“
Autor edicije – Vladimir Vulović
