Najstarije naselje u Banji Koviljači se nalazilo na brdu Gradac, iznad izvora “Ilidža” a još uvek nedovoljno istraženi ostaci Koviljkinog grada zarasli u šiblje i trnje željno iščekuju arheologe.
Koviljkin grad je i pored svih priča i legendi zaista postojao. Verovatno zbog geografskog i stra-
teškog položaja zna se da su ovde nicala prva naselja na čitavom području, o čemu svedoče i ostaci zidina starog grada, kao i nadzemni spomenici i stećci iz srednjevekovnog perioda. Postoje čak i neke tvrdnje o postojanju ostataka starog rimskog groblja. Ono što je sigurno, jeste da je na ovom mestu bio logor srpskih ustanika početkom 19-og veka pod komandom Đorđa Ćurčije. Jednog jutra on je zapovedio da sva vojska stane „u paradu“ i poče im govoriti: „Vidite li ljudi to brdo? Ja sam čuo da je to bio veći grad i od Šapca i od Zvornika, pa su ljudi pre nego što će Turci ovladati ovom zemljom, natrpali u njega pušaka i topova, i baruta i olova, i sabalja i noževa,
i ostalog svakojakog oružja, pa ga zasuli zemljom, sad su i grabići po njemu porasli… Nego sad, ionako smo besposleni, donesite trnokope i lopate, da ga otkopamo, pa ćemo imati i grad i oružja i džebane… Jel vidite ona bara zato udara na barut, što teče ispod tog grada, pa valja da je negde zalilo u barut“. Buljubaše potom odmah pošalju u sela da se donesu trnokopi i motike, i lopate i sekire, i tri dana počnu s vrha krčiti i otkopavati, ali tada udare Turci i logor se morao izmestiti, a Koviljkin grad ostade kao što je i bio.Vuk Karadžić opisuje grad na sledeći način: „…pod Gučevom, baš više Smrdljive bare, na jednoj glavici, imaju zidine od nekakva gradića koji se zvao Koviljača…“, a postupak komadanta objašnjava: „Ja zacijelo mislim da je Ćurčija ovo samo zato hteo kopati da ljudi ne bi bežali iz logora kući!“
{gallery}koviljkin grad{/gallery}