Vojska Kraljevine Jugoslavije gradila je bunkere na padini Gučeva, a veruje se da je jedan bunker bio kraljev.
Pored puta ispod „Tri česme“, koji vodi iznad vila „Hercegovina“ i „Dalmacija“, u padini Gučeva vidi se nekoliko betonskih prilaza i ulaza, većinom bez vrata, ukopanih u brdo. To su bunkeri koje je sagradila Vojska Kraljevine Jugoslavije, a danas su zapušteni, prepušteni zubu vremena i ljudskom nemaru. Ulazi u bunkere nalaze se od hotela „Beograd“ ka odmaralištu „Gučevo“ i pretpostavlja se da su neki bili povezani. Gradila ih je Vojska Kraljevine Jugoslavije, a po debljini betonskih zidova vidi se da je rađeno kvalitetno, da objekat može da izdrži bombardovanje. Priča se da je jedan bunker bio kraljev i da je tu bila i mala kapelica. Ovaj objekat svedoči da je u to doba Koviljača, poznata i kao „kraljevska banja“, bila bitna strateška tačka čim je izabrana da se tako nešto napravi ovde.
Knjige kažu da je general Dušan Simović, tada predsednik Vlade i načelnik Štaba vrhovne komande, na početku rata bio u Koviljači. Premeštanje štaba sa Dedinja u Banju Koviljaču počelo je 6. aprila, po ešelonima u 9.30, i završeno do 20 časova uveče. Po dolasku užeg štaba, izdat je proglas vrhovnog komandanta kralja Petra Drugog Karađorđevića o neprijateljskom napadu na državu i njene oružane snage, a u toku noći 6. i 7. aprila došao je i ostatak štaba vrhovne komande.
Meštanin Rajko Ćelić učestvovao je u dopremanju materijala za gradnju bunkera. Pamti doba gradnje kao i boravak generala Dušana Simovića sa Štabom vrhovne komande i kompletnom vladom u Koviljači.
– To je pravljeno uoči Drugog svetskog rata, negde 1938, ’39. i ’40. Moj brat je bio rabadžija, dovlačio je šljunak za gradnju, a ja sam mu pomagao. Ulazio sam unutra, zidovi su bili debeli i pokriveni belim pločicama. Odozgo su betonske, armirane ploče, bila je i ventilacija, a na ulazima gvozdena vrata. Bunkeri su bili zaštita od bombardovanja iz vazduha. U prvom nizu, ispod „Tri česme“, ukopani su preko puta vila „Hercegovina“ i „Dalmacija“ od kojih vode dva betonska mostića da kralj i njegova svita preko njih mogu brzo da se sklone u bunkere. Tu je u vreme gradnje bila gusta jelova šuma, pa su bunkeri bili teško uočljivi. To su bila skloništa za vrhovnu komandu Vojske Kraljevine Jugoslavije i odatle je komandovano kada je počeo Aprilski rat. Posle bombardovanja video sam generala Simovića koji je došao u Koviljaču – priča Rajko.
Ipak, nakon proglašenja mobilizacije kralj Petar Drugi i Štab vrhovne komande nisu se zadržali dugo u Banji Koviljači, nego su krenuli ka Malom Zvorniku, u već pripremljeno utvrđenje „Kamena devojka“ odakle su zatim preko Bosne stigli do Cetinja a zatim avionom u Englesku…
{gallery}bunkeri{/gallery}