Malo ko se seća predratnih ulaznih kapija u Banju Koviljaču, izgrađenih tridesetih godina prošlog veka, po projektu iz 1929 godine. Čak i oni malobrojni koji se sećaju kapija, ne sećaju se originalnog natpisa koji je obaveštavao putnike da ulaze u kraljevsku Banju Koviljaču. Ako ste očekivali neki pompezan naslov, u skladu sa tadašnjim dešavanjima u samoj Banji, prevarili ste se. Na tablama privezanim za vrh kapija pisalo je “Konji hodom, a volove vodi”! Na taj način su oni imućniji meštani koji su imali fijaker ili zaprežna kola, ali i putnici namernici koji su ulazili u Banju iz pravca Zvornika obaveštavani, da kočije moraju usporiti a konji iz kasa preći u lagani hod. Rabadžije su, za razliku od njih, čak morali i sići sa svojih kola, i držati volove za uzde dok se prolazi “glavnim putem” kroz Banju. Svi su bez pogovora poštovali napisano, pogotovo što su i same banjske kafane mamile umorne putnike i fijakeriste da odmore posle dugog puta, i naprave pauzu u nekoj od banjskih bašti. Kapija od Zvornika se nalazila negde kod sadašnje Curićeve kafane, a druga, iz pravca Loznice, upravo kod kuće autora ovog teksta, koji i na ovaj način pokušava da otrgne od zaborava jednu lepu banjsku priču o originalnim kapijama i još originalnijim natpisima… u čast predaka, rabadžija i fijakerista, Milutina Vulovića- Mrkog i njegovih „kolega“.
{gallery}konji{/gallery}